Код споменика „Прекинут лет”, посвећеног стрељаним ђацима Прве крагујевачке гимназије, одржана је традиционална антиратна манифестација „Велики школски час”. Присуствовали су председник Владе Републике Србије проф. др Ђуро Мацут, министар просвете Дејан Вук Станковић, представници других републичких органа, дипломатског кора, делегације градова побратима Крагујевца, као и неколико хиљада грађана.

Премијер Мацут положио је венац на споменик стрељаним ђацима и професорима у Шумарицама.

Мацут је рекао да је октобар 1941. године заувек обележио историју Србије, јер су тада угашени животи деце, радника, учитеља, очева и мајки, невиних душа чија је једина кривица била љубав према слободи и свом граду. Истакао је да се сваки пут кад чује имена ђака и грађана који су стрељани сети колико је крхка слобода, а колико драгоцен мир.

„Стојимо у Крагујевцу, на месту где је туга постала део нашег националног памћења. Као човек и као родитељ не могу да останем равнодушан пред тим местом тишине и бола”, навео је премијер Мацут, саопштено је из Владе Србије.

Указао је да је наша обавеза да никада не заборавимо и учимо децу да мржња не доноси победу, већ само патњу, да се боримо за Србију у којој се памти, али и прашта, за земљу у којој се гради живот, а туђи не руши.

„Вечни мир и поштовање свим невиним жртвама Крагујевца. Србија памти. Србија ћути, али никада не заборавља”, истакао је Мацут.

Да је неговање културе сећања на страдале важно због нас самих, нашег политичког идентитета, нашег народа и свести о вредности цене која се мора платити да бисмо били слободна и независна држава, сматра министар просвете Дејан Вук Станковић.

„Важно је и због изазова с којима се сада суочавамо и због будућих генерација, које морају успоставити врло јасан, недвосмислен и смислен однос према својим прецима. Важно је да знамо колико је плаћена слобода у којој данас живимо и важно је да знамо своју прошлост да бисмо у садашњости имали оријентир и могућност да слободу коју смо стекли одбранимо и унапредимо у будућности која долази”, рекао је Станковић.

Министарка без портфеља задужена за област родне равноправности, спречавања насиља над женама и економског и политичког оснаживања жена Татјана Мацура, која је јуче такође присуствовала у Крагујевцу, казала је да Србија памти своје војне и цивилне жртве и сећањем на њих чува мир за будућност. „Сећање на страдале није само поглед у прошлост – то је наша обавеза према будућности, да никада не дозволимо да се неправда и злочин понове”, рекла је Мацура.

Пре почетка манифестације, одржан је молебан новомученицима крагујевачким, који је служио архиепископ крагујевачки и митрополит шумадијски Јован уз саслужење свештеника Шумадијске епархије.

Немачки окупатори извршили су злочин у Крагујевцу као одмазду за догађај који се збио 10. октобра 1941, када је у заједничком нападу партизана и четника на колону немачке војске у селу Љуљаци, на путу Крагујевац – Горњи Милановац, убијено 10 и рањено 26 војника Вермахта.

Окупатор је почео одмазду по суровој наредби главнокомандујућег генерала Франца Бемеа да буде стрељано 100 грађана за једног убијеног, а 50 за једног рањеног немачког војника. Према страшном прорачуну, требало је да буде стрељано 2.300 људи, али су, према званичним историјским подацима, од 19. до 21. октобра 1941. године у околним селима и Крагујевцу стрељана 2.794 цивила.

Само 21. октобра, од осам до 14 часова, у Шумарицама су стрељане 2.272 особе, међу којима више од 260 ђака Прве гимназије и још пет средњих школа.

Према званичним подацима, најмлађе стрељано дете био је дванаестогодишњи Драгиша Николић.

На 352 хектара Спомен-парка „Крагујевачки октобар” о том злочину сведоче 30 масовних хумки, 10 споменика и стална поставка Спомен-музеја „21. октобар”.