„Овдје је радио Светозар Милинов, рођен 1869, ухићен 5. 7. 1941, депортиран 1941. у Јадовно, убијен у коловозу 1941”, исписано је на малој каменој плочи димензија 10 пута 10 центиметара постављеној ове среде у центру Загреба, испред хотела „Дубровник”. Овај чувени хотел некада је био у власништву Светозара Милинова, чије је презиме и носио у називу све до 1940. године.

Светозара Милинова, својевремено једног од врло истакнутих и успешних загребачких предузетника, заједно са супругом и четворицом синова ухапсиле су усташке власти и убрзо након тога ликвидирале у концентрационим логорима. Више од осамдесет година након страдања постављено је ово спомен-обележје, како би се пролазници зауставили, погледали и подсетили и како би, по речима иницијатора његовог постављања, са јавних површина едуковали људе о страхотама које су се догађале за време НДХ.

„Овај ’камен спотицања’ јесте признање да је зло које се догађало управо овде дошло по њега и одвело га на стратиште где је погубљен. Док ходамо покрај хотела, запињаћемо о тај мали, али неизбрисив траг у култури сећања на Светозара Милинова, Загрепчанина који је трајно променио визуру главног загребачког трга”, рекао је на свечаности постављања спомен-обележја испред хотела „Дубровник” Борис Милошевић, народни посланик из редова српске заједнице.

Подсетио је и да је Милинов био угледан члан друштва који је помагао српској заједници у Загребу.

„Колико год да је радио, стварао и доприносио друштву и Загребу, Светозару Милинову ништа није помогло. Све му је одузето – имовина, породица, успомене, живот, само зато што је био друге нације и вере”, навео је Милошевић.

Свечаности је присуствовао и бивши председник Хрватске Иво Јосиповић, који је поручио да се мора памтити оно што се догодило у Хрватској под влашћу НДХ.

„Задатак свих нас који делујемо у јавној арени, без обзира на нашу улогу, јесте да заиста учинимо све што можемо да истина о злу које се догодило од 1941. до 1945. године уђе у свест људи, како се нешто слично више никада не би поновило”, рекао је Јосиповић.

Свечаности су присуствовали амбасадори Немачке и Аустрије, као и представници Министарства културе и медија и Града Загреба, коју су финансијски подржали овај пројект. Ово спомен-обележје једно је од хиљада широм света посвећених жртвама Холокауста, али прво те врсте постављено у знак сећања на неку од српских жртава у Хрватској.

Сваки камен спотицања носи име жртве, датум рођења и њену судбину. Ту праксу покренуо је немачки уметник Гинтер Демниг, а спроводи се под мотом „један камен, једно име, једна особа”. Камени спотицања за комеморисање појединачних жртава Другог светског рата постављају се од деведесетих година прошлог века, а у Загребу од почетка ове деценије. Досад су у Загребу постављена 62 камена спотицања. Први је постављен у кући где је живела јеврејска породица Дојч, други тамо где је живео познати загребачки правник Лавослав Шик, који је завршио у Аушвицу. Камен спотицања постављен је и за загребачког атлетичара Бориса Ханжековића, Хрвата антифашисту који је био жртва усташког терора.

Камен спотицања за Светозара Милинова прво је обележје такве врсте које је постављено у спомен на неку од жртава српске националности. Како је истакла Наташа Поповић, директорка Центра за промовисање толеранције и очување сећања на Холокауст, загребачки Срби били су међу првим жртвама усташког терора, а постављањем камена спотицања Загреб жели да нове генерације сазнају шта се догађало у једном од најмрачнијих раздобља у његовој историји.

На наше питање зашто је за прве жртве усташког терора тек сада дошао ред да се на својеврстан начин упишу у јавни простор, Наташа Поповић је истакла да припреме у партнерству са Српским народним већем трају већ неколико година.

„Дуготрајан је поступак припреме – од договора с партнерима, па до израде камена (израђују се ручно за целу Европу), израде архитектонске подлоге и на крају добијања свих потребних дозвола за постављање, тако да не постоји неки политички или сличан разлог који се односи на време постављања појединих каменова”, рекла је Наташа Поповић за „Политику”.

Још један камен спотицања постављен је ових дана и испред хотела „Еспланада”, у знак сећања на Душана Зеленбабу, који је на том месту 1941. године радио као кувар. У мају 1941. ухапшен је под оптужбом да је испалио неколико хитаца на усташку стражу. Осуђен је на смрт и стрељан у Дотршчини већ после неколико дана. Претпоставља се да је Душан прва жртва стрељања на Дотршчини.

У сарадњи Центра за промовисање толеранције и Српског народног већа, у наредним месецима у Загребу ће бити постављено још 19 каменова спотицања за српске жртве усташког режима, као и додатних пет на приватну иницијативу чланова породица страдалих. Тако ће се пролазници „спотицати” на имена и трагичне судбине српских жртава на многим загребачким улицама, од Гајеве, преко Илице, Мартићеве, Бериславићеве, Франкопанске, Радићеве до многих других. Улице у којима су живели или радили, са којих су неповратно нестали, коначно ће се након осам деценија поново сетити и њихових имена.
 
ПОЛИТИКА