„Србија је са својим научним тимом заступљена и у ЦЕРН-у у Женеви и велика је част што сада започиње сарадња са научним институцијама из Србије и стручног тима из Ворднеклифа као својеврстан Теслин мост који ће објединити и ујединити напоре српских и америчких научника да се одгонетну и нека од Теслиних истраживања која су и до данас остала велика мистерија”, казала је Никшић која је се генералним конзулом Србије у Њујорку Владимиром Божовићем имала прилику да обиђе и комплекс у изградњи од више од шет хектара, на којем се налази лабораторија коју је Тесла почео да гради 1901, а где би требало да буде изграђен и Музеј и научни глобални центар.

Студијски боравак у Њујорку Никшић је почела обраћањем „Теслиног народа” на Гала донаторској вечери на Лонг Ајледну којој је присуствовало више од 300 угледних Американаца, међу којима су били инжењери, научници, лекари, сенатори као и челници локалног Сафолк округа који су за очување лабораторије издвојили 1,8 милиона долара,

Посета је настављена разговорима Никшић и Божовића са управним одбором ТСЦW о плановима за развој и очување Теслине заоставштине.

Гала вечера била је прилика да се настави прикупљање средстава, а том приликом директор ТСЦW Марк Алеси је рекао да им је част што их највеће компаније попут Гугла, Амазона, Мајкрософта и многих других из Силиконске долине као и директори великих мултинационалних корпорација, али и Фондације Илона Маска, подржавају у даљој конзервацији и реконструкцији Теслине лабораторије.

Према речима Љиљане Никшић, српска делегација је имала част да се лично увери шта је до сада урађено и шта све треба урадити до почетка лета и отварања лабораторије за јавност.

„Било је импресивно ходати по историјским темељима чувеног Ворденклифског торња, познатијег као Теслин торањ, старим више од 120 година које је Тесла лично поставио”, рекла је Никшић за Танјуг у Њујорку и додала да је на том месту у Шораму највећа концентрација елекотромагнетских таласа којим се Тесла између осталог бавио као и како је додала „путовањем кроз време”.

„Темељи чувеног Ворденклифског торња пречника су око 40 метара, а на њиховим угловима налазе се полоче од специјалне врсте камена Гнеиш, које је Тесла лично поставио као проводнике”, рекла је Никшић и додала да се на тим конкретним тачкама на којима ће бити изграђен нови торањ, сваке године 2. децембра обележава долазак Нове године и такмичење младих скаута.

Управо поводом изградње новог торња, како је рекла Нишић, члановима борда ТСЦW обратио се Илон Маск И изразио спремност да подигне планетарно највећи торањ на месту Теслиног торња чија је градња почела 1901.

„У комплексу је тренутно у току уклањање свих објеката који немају историјски значај, а план је да до јуна буде отворен Центар за посетиоце. На састанку је заједнички оцењена неопходност стављања под Унеско заштиту читавог простора од шест хектара, као светске културне баштине од значаја за цивилизацију и читаво човечанство” рекла је Никшић.

Додала је да се тик уз саму зону Теслине лабораторије налази колонија од око 500 становника који су углавном научни истраживачи и предавачи на оближњим универзитетима.

„Ти људи су учинили и лични напор да се сачува Теслин драгоцени историјски објекат и да се рестаурирају тунели који чувају мистерије, као и да да се дође до одговора на питање везано за она попут Хигсовог бозона која су у фокусу истраживања нуклеарних физичара, из различитих земаља у ЦЕРН-у у Женеви”, рекла је Никшић.

Као специјални гост ТСЦW, Никшић је заједно са Божовићем имала прилику да прође и стазама Тесле од ТСЦW, куће у Шораму у којој је живео у време рада на Ворденклифу до њујоршког Брајант парка, где се налази „Тесла корнер” и соба 3328 и 3327 у хотелу Њујоркер, где је умро на Божић 1943. године.

Кућа у Шораму коју су посетили изграђена је у највећем делу на темељима оне коју је Тесла изнајмио 1902. када је радио у Ворденклифу а која се налази на обали Атланског океана где је „волео да плива и да са трема управља својим изумом - чамцем на даљинско управљање”ť.

Након обиласка куће у Шораму на којој се од пре две године налази табла која говори о Теслином животу, Никшић и Божовић су посетили и оближњи виноград и винарију у којој се производи врхунско бело вино направљено Тесли у част - „Фреквенцy” попут Тесла вина „Ин вино веритас” које је плод кампање чији је Никшић национални координатор.

Национални координатор стратешке кампање за обележавање осам деценија сећања на Теслу је на Гала вечери подсетила на главне циљеве кампање - да Тесла добије међународни дан, да лабораторија буде стављена под заштиту Унеска као и да постане баштина од значаја за човечанство и да буде уведена међународна Тесла награда као еквивалент Нобеловој.

Навела је и да је циљ да се оснује међународни Тесла комитет са члановима из најмање 100 земаља.

Лабораторија је спасена захваљујући донацијама из целог света, у акцији коју је покренуо стрип цртач Метју Инман.

У тој акцији спасавања Теслине заоставштине учествовало је 33.000 људи из више од 100 земаља и за само 45 дана прикупљено је 1,3 милиона, подсетио је Алеси, који је Никшић и Божовићу уручио признања заједно са челницима Округа Сафолк.

Божовић је признање добио за отпочињање институционалне сарадње ТСЦW и Србије, а Никшић за допринос који је кампања дала српско-америчкој сарадњи на остварењу циљева ТСЦW.

Љиљана Никшић је скуп искористила да титулу Тесла амбасадора коју је установио Дачић, додели не само целом тиму ТСЦW већ и Фондацији Елона Маска за изузетан допринос у спасавању Теслине лабораторије од 2013. до данас као и првом човеку Округа Сафолк који се између осталог припрема за улазак у трку за Конгрес.

Директор ТСЦW Марк Алеси, који је недавно први пут боравио у званичној посети Београду, на позив Никшић, оценио је посету представника Србије као веома важну јер, „учешћем Србије почиње интернационализација центра”.

Подсетио је да је циљ и те гала вечери био да се настави прикупљање средстава како би лабораторија на Лонг Ајленду, коју је Тесла почео да гради 1901. године, а која је спасена од потпуног уништења и нестајања пре 10 година, прерасла у национални симбол, Музеј и глобални научни центар.

Алеси је за Танјуг навео да им је, с обзиром на Теслино порекло, велика част што им је титулу Тесла амбасадора уручила Никшић, и што су је добили од Републике Србије.

Додао је да се нада да кроз повезивање са Србијом започиње интернационализација пројекта и циљева да ТСЦW постане епицентар глобалних научних активности, што им је један од приоритета.

„Тесла је био поносан на своје порекло, па се чини прикладним да је једна од првих земаља која нам се обратила да нам помогне у мисији обнове његове историјске лабораторије баш Србија”, рекао је Алеси за Танјуг и изразио наду да ће и друге земље подржати њихове напоре.

Алеси је данас имао састанак у Конзулату РС са Никшић и Божовић који је у четвртак преузео функцију генералног конзула у Њујорку.

ПОЛИТИКА