14. мај 2016.

Новим таласом антивладиних демонстрација грађанског покрета „Протестујем“, уз подршку опозициције, „шареном револуцијом“, у петак увече широм Македоније настављено је улично истрајавање у захтевима за повлачење одлуке председника државе Ђорђа Иванова о аболицији којом штити од одговорности политичаре умешане у мега скандал „Прилсушкивање“ укључујући и лидера владајуће ВМРО-ДПМНЕ Николу Груевског.

Попут претходних дана током једномесечних масовних протеста у Скопљу и свим већим градовима у земљи поново је изражена подршка Специјалном јавном тужилаштву (СЈТ) које истражује криминал највиших државних функционера у афери „Прилсушкивање“.

У главном граду Македоније у петак увече бојама у балонима „шарене револуције“, у знак револта због „десетогодишње ненародне диктаторске владавине режима Груевског“, лоше политике запошљавања, социјалне неправде, како је наведено, која је изазвала велики одлив младих кадрова у иностранство, офарбане су зграде Агенције за запошљавање и Министарства економије.

Под сталним мотом „Нема правде нема мира“ серија антивладиних протеста са захтевима за оставку Иванова и одлагање ванредних избора заказаних за 5. јун, у петак увече настављена је и у Делчеву, Битољу, Струмици, Светом Николи, Штипу, Виници, Велесу, Радовишу, Прилепу, Ресну, Крушеву...

Истовремено у петак увече у неколико градова у Македонији (Штип, Битољ, Виница...) поново су одржани и контраскупови Грађанског покрета за одбрану Македоније (ГДОМ) за подршку владајућој ВМРО-ДПМНЕ Груевског, захтевима за окончање кризе у земљи – одржавањем ванредних избора 5. јуна.

Но, чланови Државне изборне комисије (ДИК) оценилу су у петак да постоје законске препреке за одржавање ванредних парламентарних избора 5. јуна. Указано је да у три од шест изборних јединца у земљи, има више гласаче него што је законски прописано. Најављено је да ће о томе бити обавештен спикер Собрања (скупштине) Трајко Вељановски који би, на основу тога могао да „покрије“ тражену одлуку за сазивање седнице распуштеног парламента. Иницијативу за сазивање паралмента, одмах после саопштења са таквим „саветом“ амбасаде САД у Скопљу, подела је владајућа албанска Демократска унија интеграција (ДУИ) Алија Ахметија.

Одлука ДИК-а је „пала“ пошто су претходно три од четири највеће странке у земљи македонског и албанског блока (опозициони СДСМ, Зорана Заева, ДПА Мендуха Тачија и владајућа ДУИ Алија Ахметија), објавиле да неће учестововати на изборима, будући да нису испуњени услови за фер и кредибилно гласање.

Једино је ВМРО-ДПМНЕ у законском року предала ДИК изборне листе. Истовремено из ЕУ и САД је упозорено да избори на којима не учествују све странке чији су лидери потписници Договора из Пржина за излаз из кризе, „неће бити признати“. Упуићен је поновни позив за договорно решење – одлагањем избора 5. јуна и повлачењем аболиције за политичаре, на чему месец дана инсистирају грађани у антивладиним протестима „шарене револуције“.

"Не видимо да су направјени минимални услови за веродостојне изборе 5. јуна које би међународна заједница признала", указано је у саопштењу ЕУ.

Скраћено време за решења

У дипломатски тим посредника земаља Запада – ЕУ и САД, за решење одужене добоке политичке кризе у Македонији укључила се и Немачка чији је амбасадор у Бечу, као специјални представник Берлина, Јохан Хајндл стигао у Скопље.

"Нема много времена за решавање кризе", саженето је оценио је Хајндл после разговора са страначким лидерима потписницима договора из Пржина.

Корен кризе

Према политичком Договору из Пржина, ванредни избори су требало да буду одржани 24. априла. Због неиспуњених узслова – непрочишћен борачки списак, неједнак приступ медијима... под пристисцима дипломатских представника Запада, одложени су за 5. јун. Сада уочи тих „померених“ избора, под притиском САД и ЕУ, које су, као и македонска опозиција, сматрале да нису испуњени сви услови за фер и кредибилне изборе, због истих питања, извесно је следи ново одлагање.

Политичка криза у подељеној Македонији, вуче дубоке корене, али је изнедрила пре скоро две године када је СДСМ на челу удружене македонске опозиције одбио да призна резултате парламентарних избора и да уђе у парламент. Владајућа ВМРО-ДПМНЕ отворено је оптужена за изборну крађу и фалсификовање воље грађана.

Кулминација заоштрене кризе извођењем народа на улице уследила 12. априла објавом одлуке председника Ђорђа Иванова да аболира све политичаре против којих се воде истражни поступци, међу којима су великим делом они који су повезани с афером прислушкиваних разговора у које су умешани функционери владајуће странке ВМРО ДПМНЕ и Владе Македоније.

М.С.