24. септембар 2012.

На уређеној заравни испред остатака спомен-костурнице погинулим српским војницима у Кумановској бици 1912. године, на врху брда Зебрњак, на северу Македоније, 28. октобра одржаће се комеморативна свечаност поводом обележавања 100.годишњице те историјске операције којом је означен пресудан чин увода у победоносно окончање Првог балканског рата и коначно потискивање отоманских завојевача са простора југа Балкана.

У јеку припрема за свечаност у македонским медијима је најављена и могућност да на обележавању јубилеја Кумановске битке присуствује висока делгација Србије коју би предводио шеф државе Томислав Николић.

Истовремено, међутим није познато на ком нивоу би се на тој свечаности појавили представници државне власти Македоније, тим пре што се у скопским медијима преко оцена неких историчара, за ову земљу доводи у питање ослободилачки карактер те пресудне операције за окончање Првог балканског рата. Сугерише се поново и потреба условљавња обележавања Кумановске битке, македонским прослављањем годишњице Првог заседања АСНОМ-а у манастирском комплексу Св. Прохора Пчињског, када су 2. августа 1944. постављени темљи данашње самосталне Републике Македоније....

Делимично уређење простора око остатака спомен костурнице је току, али је очито да од најављиваних и обећаваних зајединичких пројеката за потпуно обнављање обележја подигнутог 1937. на жалост, неће бити ништа ни за обележавање стогодишњице тог значајног историјског догађаја из ослободилачких рартова Србије.

У остацима урушене костурнице, минирањем 1942. од стране фашистичких следбеника бугарских окупатора, на Зебрњаку, брду са 511 метара надморске висине, налазе се земни остаци 687 ратника од укупно око 90.000 војника Прве српске армије, (којом је командовао тадашњи престолонаследник Александар Карађорђевић, а на челу штаба је био пуковник Петар Бојовић), погинулих у операцијама славне Кумановске битке. Снаге Отоманске империје у тој операцији углавном па правцу стратешкох надирања линијом преко Овчјег поља, потиснуло је око 120.00 савезничких војника предвођених у пробоју надмоћним јединицама Прве српске армије.

У историјским записма и сећањима остала је потресна истина о тој најславнијој војничкој операцији Првог балакнског рата, са подацима да је погинуло 1207, рањено 5212 војника, док се 603 ратника замео сваки траг.

Споменик на Зебрњаку монументално је дело београдског архитекте Момира Коруновића. Освећен је 30. октобра 1937. на 25. годишњицу битке, када су и сахрањене кости изгинулих бораца. Грађен је од најтврђех базалта и армираног бетона, био је висок 48.5 метара. Маја 1942. бугарска окупаторска војска је са месним гавазама срушила две трећине тог грандиозног обележја. Погажена је тим чином историјска порука чињеница да су у војничким операцијама Кумановске битке тада заједно са српском армијом, учествовале и бугарске савезничке јединице.

Минирање споменика славе

Монументални споменик српским војницима погинулим на крају Првог балканског рата у операцијама Кумановске битке 1912. грађен је четири године. Према оценама стручњака, то дело архитекте Момира Коруновића, сврстава се међу најупечатљивије меморијалне споменике, куле и костурнице.

Подигнут је у такозваном српском националном стилу, украшен фрескама сликара Живорада Настасијевића, једног од утемељивача уметничке групе Зограф. Споменик је оцењен као један од најуспешнијих у тој врсти архитектонских грађевина. У пуном сјају је трајао врло кратко. У рушилачком похуду бугарских фашистичких „минера", с почетка другог светског рата, 1942. споменик је тешко урушен, откидањем куле костурнице. Данас је на Зебрњаку практично остала само њена масивна база...

Договор

Саветник за културу председника Србије Радослав Павловић за РТС је потврдио да су се власти Србије и Македоније договориле да се простор приведе намени.
"Споменик ће бити сређен споља и унутра, биће осветљен и постављен видео-надзор, а Република Македонија одлучила је да се овај споменик прогласи спомеником културе", изјавио је Павловић.