29. јун 2016.

Подсећање на Видовдан 1389. Срби су обележели низом свечаности у Србији, Републици Српској, Македонији и широм расејања одавањем поште јунацима Косовског боја као и сим страдалим у ратовима за слободу српске отаџбине.

За Видовдан у храмовима Српске православне цркве (СПЦ) у отаџбини и расејању служене су свете литургије и помени за све пострадале у ослободилачким ратовима.

У Србији, Видовдан, као државни празник, обележава се радно, а у спомен на Косовску битку, 28. јуна 1389. године, односно 15. јуна по старом календару на Газиместану служи се парастос погинулим у свим минулим ратовима.

Видовдан је важан и значајан датум у колективној свести српског народа и један од темеља колективног идентитета. Симболизује слободу, отпор туђину, неговање патриотизма, националног бића, витештва и херојства, али и прекретницу после периода успона под владарима из српске династије Немањића.

Страдању српских војника је посвећен споменик подигнут на Газиместану 1953. године, рад Александра Дерока, док Споменик косовским јунацима, који је откривен 28. јуна 1904. године у оквиру прославе стогодишњице Првог српског устанка, у присуству краља Петра првог Карађорђевића, представља симбол Крушевца и дело је српског вајара Ђорђа Јовановића.

После Косовске битке, тело кнеза Лазара Хребељановића (1329-1389) је сахрањено у манастиру Раваница, а у сеоби Срба под патријархом Арсенијем Чарнојевићем крајем 17. века је пренето у фрушкогорски манастир Врдник.

У Раваницу су мошти враћене 1989, на 600. годишњицу Косовске битке.

На Косову и Метохији данас је служена архијерске литурдија у манастиру Грачаница. На Видовдан у Косовској Митровици на Тргу Шумадија свечано је откривен споменик кнезу Лазару Хребељановићу.

Биста Николи Тесни

У дворишту Факултета техничких наука Приштинског универзитета у северној Косовској Митровици данас је свечано откривена биста Николе Тесле. Као дар "Теслине научне фондације" из САД девета је биста коју је фондација донирала широм света, а њихов циљ је да подсећају ко је Тесла био и шта је урадио за човечанство.

- Уз Теслу желимо да спојимо људе и да радимо заједно. Уз његову бисту ширимо истину, жељу за слободом и боље сутра. То је била његова мисија, и ми је настављамо - рекла је генерални директор фондације Звездана Стојановић Скот и нагласила да "матица и дијаспора могу пуно тога да уреде, али само заједно"

Свечаности у Македонији

По традицији, у крипти спомен храма св. Архангела Михаила (некада храма Славе) у насељу Аутокоманда у Скопљу (где почивају земни истаци војника погинулих у балканским и Првом светском рату), делегација Амбасаде Србије и српских асоцијација у Македонији на Видовдан су полижили венце, свеже цвеће и палили свеће свим страдалим за слободу отаџбине.

У организацији Удружења Срба и Македонаца у Тетову је синоћ у сали Државне мизичке школе «Тодор Скаловски» одржана Видовданска академија на којој  је о значају Видовдана за српски народ говорила је Соња Трајковић Андонов.

Казивања о празнику и стихове о храбрости и погибији светог кнеза Лазара, о Боју на Косову читали су Милена Лазић, и Владимир Јовановски, глумац и позоришни режисер.

Вокални солиста фолклорне групе Удружења Александра Спиридис отпевала је народне песме „Видовдан“ и „Јечам жњела“ уз пратњу на хармоници Ненада Вукојичића.

Програм је обогаћен наступом Нене Рафајловске на клавиру која је извела „Елегију“ Сергеја Рахмањинова, као и дуета Марија Јовановска на виолини и Елена Карапејовска на клавиру извођењем „Романсе“ Макса Регера и „Народног плеса“ Карла Бема.

Признања заслужнима

Свечаност је завршена доделом захвалница за изузетан допринос у раду Удружења његовим бившим председницима Обраду Стојановићу, почасном председнику Драгану Филиповићу и Живомиру Борићу. Захвалнице су добили Ивица Хаџи-Иљоски – Чајка, син Бранка Чајке чије име Удружење носи као и Државна музичка школа „Тодор Скаловски – Тетоец“.

Видовданску академију у салону 19,19 Културно информативног центрА у Скопљу и Књижевно историјски час – Видовдан као судбина организовала се Српска заједница.

У Куманову је организован традиционални Видовдански турнир у малом фудбалу, КУД Српски вез је учествовао на Регионалном фестивалу Са Србијом у Срцу, у порти Саборног храма у Нишу. У сусрет Видовдану, у Кучевишту на Скопској Црној гори КУД Вук Караџић одржао концерт. Комеморатовна видовданска подсећања одржана су и у манастиру св. Преображења, као и на Српском војничком гробљу у Битољу...

Видовдан државни празник од 1889.

Видовдан је за државни празник први пут проглашен 1889. године, на 500. годишњицу Косовског боја. Тада је уприличена и прослава миропомазања краља Александра Обреновића у манастиру Жича. Као национални празник Видовдан се славио и у Краљевини Југославији, а у ред државних празника враћен је 2001. године и обележава се радно. У школама се на овај дан додељују ђачке књижице и сведочанства.

За Србију преломни Видовдани

- 1389. Бој на Косову, 1881. Потписана Тајна конвенција Србије и Аустроугарске, 1913. напад Бугарске на Србију и почетак Другог балканског рата, 1914. атентат у Сарајеву, 1919. потписан Версајски споразум и окончан Први светски рат, 1921. донет Видовдански устав Краљевине СХС, 1948. проглашена Резолуција Информбироа, 1989. обележено 600 година Косовске битке, говор Слободана Милошевића на Газиместану, 1990. усвојеним амандманима на Устав Хрватске, Срби више нису били конститутивни народ у Хрватској, 2001. власти Србије уј Београду изручиле Слободана Милошевића Хашком трибуналу, 2006. Црна Гора постала 192. чланица УН, 2013. Европски савет усвојио препоруку Европске комисије да отвори приступне преговоре са Србијом.

Видовдан обележен у британском парламенту после 100 година

Један од највећих српских празника, Видовдан, обележен је јуче у британском парламенту, први пут након сто година. Догађај су организовали Амбасада Републике Србије у Лондону и Српски Савет Велике Британије, док је координатор био Српски сити клуб из Лондона.

Видовдан је у Великој Британији први пут обележен 1916. године као „Дан Косова", када је, како наводи РТС,  организован низ школских и јавних манифестација у знак солидарности са српским савезницима. Сто година касније, 28. јуна 2016, догађај поводом обележавања Видовдана и "Дана Косова" водио је Стјуарт Андру, потпредседавајући Свепартијске групе за Србију, наводи се у саопштењу Српског сити клуба.

Пригодан програм су уприличили Џени Блејк (пензионисана радница Националне здравствене службе из Саутемптона), која је прочитала говор о овом великом дану. Глумица Марија Павловић из Алпорта, изрецитовала је неколико српских песама из Првог светског рата, док је Живорад Николић, хармоникаш She' Koyokh benda, одсвирао неке од најпознатијих српских песама из Великог рата.

Догађај су организовали Амбасада Републике Србије у Лондону и Српски Савет Велике Британије, док је Српски сити клуб био координатор.

Из Српског сити клуба истакли су да је обележавање Видовдана још један доказ узајамног поштовања и веома јаке споне између две земље, како пре сто година, тако и сада.

"Нама, као Клубу, је изузетна част да својим радом и доприносом непрекидно омогућавамо да се мост пријатељства између Србије и Велике Британије одржи на највишем нивоу, и да уз помоћ и сарадњу са нашим разним организацијама одржавамо врло високу свест о нашој заједници, и радимо на очувању нашег идентитета и културне баштине", каже се у саопштењу.

Српски сити клуб подсећа да је током Првог светског рата у британском јавном мњењу Косово било веома присутно, због чега је 28. јун и проглашен за "Дан Косова". Напомиње да је химна Србије је отпевана много пута у Великој Британији у то време, како на јавним догађајима, тако и у црквама, у школама и на концертима.

Манчестер Гардијан је за 28. јун 1916. написао да "од свега чудног што се може десити током рата, тешко да постоји било шта што је на тако чудан начин битно као Дан Косова, онакав какав се обележава ове године. Заиста је необично и реткост да се у Лондону, Манчестеру и осталим енглеским градовима људи састају да би обележили сећање на битку која се десила на Балкану пре 527 година."

Српски сити клуб је независна и неполитичка организација са седиштем у Лондону створена да подстиче интересе друштва српских професионалаца. Циљ организације је да обезбеди мрежу контаката свим Србима који желе да направе каријеру у лондонском Ситију, а у последњих неколико година и за оне који желе да се врате у Србију, наводи то удружење.

Српски сити клуб је основан касних 90-их година прошлог века од стране неколицине српских ентузијаста запослених у лондонским финансијским институцијама. Њихова идеја је била да оживе неформалан клуб који би окупио младе српске професионалце који живе и раде у Великој Британији. Од 2004. године број чланова Клуба се непрестано увећава и до данас је достигао 1.800.

Чланови су углавном лоцирани у Лондону где раде у разним делатностима као научници, доктори, банкари, инжењери, предавачи, државни службеници у најпознатијим британским и глобалним институцијама. Српски сити клуб је покренуо пројекат "повратак стручњака" кроз који омогућава српским професионалцима да се врате у Србију.

Српски сити клуб веза са Србијом

Српски сити клуб је независна и неполитичка организација са седиштем у Лондону створена да подстиче интересе друштва српских професионалаца. Циљ организације је да обезбеди мрежу контаката свим Србима који желе да направе каријеру у лондонском "ситију", а у последњих неколико година и за оне који желе да се врате у Србију.

У.С.