Српски народ се налази на широком простору централног Балкана, некада много ширем него што је то случај у нама савременом добу, на размеђи средоземног и средњеевропског културног појаса, настањен на цивилизацијско – верском раседу некадашњег источног и западног дела Римског царства. Ово ће у каснијим вековима определити и трагичну судбину Срба, вечито располућених, сукобљених, а у својим рубним деловима и под сталним притиском губитка идентитета и физичког нестајања. Историјским токовима наметнута улога чувара или „живог зида“ раседа цивилизацијских подела хришћанске Европе и османске муслиманске империје, како у буквалном, тако и колективно символичноим смислу, показује трагичну судбину положаја народа, а тиме и његове културне баштине у целини. Из овога наведеног сасвим је логично да су уништавања, паљења, насилна пресељења и сеобе, етничко – верске асимилације, осветољубивост, пљачка и преиначење српске културне баштине биле честе пратеће негативне појаве у нашој прошлости.
Такви погубни утицаји су у неким областима довели до скоро потпуног брисања сведочанстава о постојању српског народа и његове материјалне и духовне баштине на тим просторима. Нарочито су у колективној свести остала систематска уништења током Великих сеоба, гушења буна и устанака, а посебно током Првог и Другог светског рата и систематских пљачки и уништења музеја, архива, библиотека, приватних збирки, црквеног наслеђа, а изнад свега намерно бомбардовање Народне библиотеке у Београду, 6. априла 1941. године. Трагичну судбину српског народа и његове културне баштине и наслеђа обележиће и појаве нових језичких, историјских, административних и етничких идентитета у доба редефинисане социјалистичке Југославије, са свим пратећим појавама етаблирања нових нација.
У раду ће бити наведено и детаљно објашњено неколико скорашњих примера тенденциозног материјалног оштећења српске сакралне културне баштине на простору данашње Републике Северне Македоније, са јасним циљем идентитетског отуђења и њиховог новог историјског тумачења. Конкретни примери брисања коктиторије светог кнеза Лазара српског у манастиру Лешак код Тетова прилком обнове 2001-2004. године, преименовање светитеља Срба, у главној цркви манастира Св. Јоакима Осоговског код Криве Паланке 2020. године, као и рушење аутентичног иконостаса и пода у цркви Свете Тројице у Куманову током лета 2022. године биће разматрани као основа рада у унакрсном материјалном (физичком) и духовном (идентитетском) уништавању српског сакралног културног наслеђа на овом простору.
Посебан сегмент рада представљаће и преглед савремене домаће и међународне законске регулативе из области заштите културног наслеђа. Рад ће садржати стручно научна објашњења и рашчлањивање значења појмова „културна баштина“ и „културно наслеђе“, као посебно важним за дефинисање материјалне и нематеријалне заштите у законодавству. Рад ће указати и на што хитнију потребу истовремене материјалне и идентитетско – културолошке заштите културне баштине и законом пописаног и дефинисаног културног наслеђа. Биће указано и на недовољно искоришћеном потенцијалу и вишеструким корисностима сталне међународне, међудржавне и интердисциплинарне сарадње у овој области.
.png)
Трагајући за мотивима физичког нарушавања аутентичности материјалног споменичког културног наслеђа, не смемо заборавити да је мотив увек у идентитетском брисању, преименовању, тумачењу и у крајњој линији присвајању, које често има искључиво политичке мотиве, а озбиљна наука у томе игра споредну или никакву улогу. Тачније речено, тако ангажована „наука“ заправо и губи својства науке и прелази у сферу политички ангажованих псеудонаука, које и немају научне мотиве и циљеве у свом раду, већ супротне.
Поменути примери скрнављења српске сакралне културе и идентитета који она симболише, даће ширу слику српске духовне и материјалне културне баштине на простору Северне Македоније, која је неретко од стране српских научно – истраживачких и конзерваторско – заштитарских институција занемарена, па чак и непризната као таква, (и) српска.
Милош Стојковић, мастер историчар и докторанд на Филолошком факултету Универзитета у Београду
Универзитет у Београду - Филолошки факултет
Рад са III научне конференцијаеза младе истраживаче и докторанде:
„Савремени токови у изучавању језика, књижевности и културе."
Универзитет у Београду – Филолошки факултет
Београд, 25 – 26. октобар 2025. године
