Тим скупом почињу видовданске свечаности на Косову и Метохији, подсећа Живојин Ракочевић у „Политици“, а окупило се око 900 деце из 20 културно-уметничких друштава и певачких група у задужбини цара Душана. Све врви од деце, сва врата манастирска су отворена, од игуманове собе до подрума.
„Никада није било овако”, понавља монах Николај, више за себе. Он брине да нико не остане гладан, да се деца не пентрају по зидинама манастирског комплекса најмонументалније цркве најмоћнијег владара српског средњег века. Пуна је велика црква деце у различитим ношњама, фотографишу се поред Душановог гроба.
„Долазим да упознам другаре, да подржим другарице из мог места. Оне наступају у КУД ’Добротинско прело’ из Добротина. Овде се осећамо као код куће”, каже Анђелија Сташевић из Сувог Дола код Липљана.
Манифестација има три дела – музички, ликовни и књижевни. На ликовном такмичењу победили су Невена Милић из Прилужја, Анђела Тасић из Косовске Каменице и Лазар Китановић из Пасјана.
„На сликама се виде мотиви са наших фресака, лепота природе и овај чудесни амбијент”, каже члан жирија сликар и графичар Никола Илић Црни из Дома културе „Грачаница”. Победници књижевног надметања су Ива Здравковић и Давид Митровић из Прилужја, и Анђелија Остојић из Осојана.
„Упркос тешким временима, ми смо данас осетили велику радост и припадност у овом граду и заједници”, сматра Ђорђе Лакушић, који већ 25 година брине о овој манифестацији. Последњих десет година све се одржава у призренским Светим архангелима по благослову епископа рашко-призренског Теодосија и уз подршку архимандрита Михаила Тошића и његове монашке заједнице.
„Ништа нема лепше од вас када напуните порту и наш манастир. Ово је знак споја неба и земље, када сте ви ту и када славимо Бога, то је нешто најлепше што може да се деси на земљи”, рекао је игуман Михаило на затварању манифестације.
Док су деца играла у Архангелима, њихови вршњаци, ученици призренске богословије „Свети Кирило и Методије” прослављали су своју крсну славу. Епископ рашко-призренски Теодосије је из Храма Светог Ђорђа поручио да, иако притешњени са свих страна, имамо „ону најважнију слободу која је унутра”, а владика буеносајерски и јужноцентралноамерички Кирило је пожелео да „Косово и Метохија, сада и убудуће” буде „место сусрета разних цивилизација, религијских и националних група, које имају међусобно поштовање и уважавање”. Митрополит и епископ су након програма ученика Богословије посетили Клуб уметности Призрен, где су их дочекали Бојан Бабић и Александра Новаков. „Обрадовали су нас и дошли из наше Богословије – како су је називали стари Призренци, дошао је епископ и разгледали су изложбу о великом Петру Костићу. У националном деловању била је истинска ренесансна личност: Горанац пореклом, професор и управитељ Богословије, власник и директор српске гимназије ’Дом науке у Солуну’, публициста, етнограф и још много тога”, рекла је др Александра Новаков, која је приредила ову значајну и вредну изложбу.
Догађаје у Светим архангелима пратили су припадници Кфора и косовске полиције, која је након извесног времена почела да наплаћује казне многим возачима који су, због недостатка места за паркирање, остављали своје аутомобиле поред главног пута. Шест српских младића је отишло на брдо изнад манастира, где су развили српску заставу. Када су се вратили, полиција их је привела, а потом изрекла прекршајне пријаве и пустила на слободу. Један призренски дан протекао је, с једне стране, у знаку живота, радости и светиња – а с друге стране, у казнама, мрким погледима у ограничењу слободе. Однос између тешко пострадале светиње у Архангелима и деце која овде долазе је равнотежа и основа из које, можда може почети њихов сигурнији гето-живот.
Фото Живојин Ракочевић
