У буџету намењеном за културу Града Скопља за ову годину, предвиђено је милион денара (евро вреди 61,50 денара) за израду спомен обележја Јосифу Михаиловићу, потврдила је Тања Балаћ, позната ликовна уметница, која руководи градским Сектором јавних делатности.

- У програму су обезбеђена финансијска средства за ову намену. Сматра се да ова личност, творац модерног Скопља, заслужеје једно такво обележје, оцењује Тања Балаћ.

Коначно после толико времена заборављени неимар архитекта Михаиловић, о коме je "Спона" писала, афирмисала, и уприличила изложбу у Музеју града Скопља 2019. године. Сада, „излази“ из забите уличице са његовим именом у старом делу града, и спомен обележјем треба да добије заслужено место у Скопљу.

Његово грандиозно градитељско дело је први пут снажно осветљено на Трибини и великој изложби новембра 2019. у организацији Српског културно информативниог центра СПОНА. У препуном изложбеном салону Музеја Града Скопља, на Трибини и изложби о архитектури, урбанизацији и грађевинским подухватима, развоју Скопља и околине у раздобљу Михајловићевог мандата, као градоначелника Скопља (1929 – 1936) говорили су: архитект – Сања Рађеновић Јовановић, геолог – Сокол Клинчаров и историчар – Милош Стојковић.

     У оквиру излагања на округлом столу „Живот Срба у Северној Македонији: историјат, изазови и перспективе" одржан децембра 2024. у Галерији САНУ, који су организовали Одбор за проучавање националних мањина и људских права Српске академије наука и уметности (САНУ), и Српски културно информативни центар „СПОНА“ из Скопља, Стојковић је говорио о грандиозном,неизбрисивом градитељском делу Михаиловића.

     Стојковић и овом приликом подсећа да су током два Михаиловићева мандата као првог човека Скопља, изграђени објекти попут здања Бановине - данашњег Собрања (скупштине), Официрског дома, Градске болнице, Завода за социјално осигурање, Хигијенског завода, Железничке станице (данас Музеја града), Народне банке, Поште, нажалост срушене у катастрофалном земљотресу 1963, зелена пијаца, а уређени су и градски парк, зоолошки врт...

     - Осим градње значајних стамбених зграда, спроведен је и попис становништва, урађен геодетски премер, са првим авио-снимањима, урбанистички план града, изграђен је водовод са изворишта Рашче крај села Радуша, хидроцентрала "Матка" на реци Трески, термоцентрала подно тврђаве Кале, канализациони систем... Неке од улица и тргова, раскрсница, посебно у централном делу Скопља трасиране су тим првим урбанистичким планом - каже Стојковић.

Михаиловић је, рођен у мијачком селу Тресонче 28. маја 1887, у тадашњем Османском царству, на западу Македонија. Јосиф и његови преци по мушкој линији припадали су мијачком роду Јуруковаца, а као и сви Мијаци славили су крсну славу Светог Николу. Његов отац, Михаило, "Мијалче" Ђорђевић, био је чувени протомајстор, градитељ и обновитељ цркава широм Старе Србије и Маћедоније, Сјенице, Пријепоља, Ниша, Куманова, Грачанице, Дечана, Скопља, Скопске Црне Горе, друге половине 19. и почетка 20. века, наводи Стојковић. Мајка му је била Христина Ђорђевић, родом из суседног мијачког села Лазаропоља.

     - Прва слова научио је у Бигорском манастиру код Дебра. Када му је било шест година сели се са породицом у Скопље где наставља школовање у Српској школи у Кучевишту на Скопској Црној Гори у коме је и његов отац тада обнављао старе српске задужбине из 14. века. Ниже разреде гимназије завршава у Српској мушкој гимназији у Скопљу, а више окончава у солунској Српској гимназији "Дом науке". Уписује архитектонски смер Техничког факултета, на тек основаном Београдском универзитету. Боравак у престоном Београду оставио је дубок утисак на младог Јосифа, тада укљученог у рад родољубивих друштава "Клуб омладине Старе Србије и Македоније", "Српска браћа", "Народна одбрана", "Српска револуционарна организација". Дипломирао је 1910, након чега одлази на студијско путовање по Италији. Његову надареност примећује и професор Андра Стевановић, који га укључује у тим пројектаната будуће палате СКА данас САНУ - наводи Стојковић.

У Првом балканском рату, као декларисани Србин, Јосиф се добровољно пријавио у чету војводе Доксима Михаиловића, која је била део чувеног одреда Војводе Вука.

     У првом дану Кумановске битке 1912. тешко је рањен у главу артиљеријским шрапнелом. У боју је учествовао као један од скопљанских "1.300 каплара". Према историјским записима на које се позива Стојковић, Михаиловић се од 1914. прикључује Инжењеријском одсеку Врховне команде.

     - Прошао је голготе повлачења српске војске преко Албаније. Са острва Крфа, са неколицином учених војника, био је упућен у Америку да прикупља помоћ за припрему пробоја Солунског фронта. По окончању рата, специјализирао је на Институту за урбанизам на Сорбони, а потом боравио у Лондону на Високој школи за уређење градова где је докторирао 1928. - каже Стојковић - Краљ Александар, његов ратни друг и командант, незадовољан стагнацијом Скопља, старом престоницом српства, поставља га за градоначелника Скопља 29. јануара 1929. Михаиловићев отворени републиканизам није му сметао, напротив, два ратна друга су имала исти циљ, препород Скопља и читаве тадашње Јужне Србије, тек изашле из петовековног мрака...

Градио и ван Скопља

Јосиф Михаиловић као кооснивач београдске фирме „Феникс” био је укључен и у изградњу пруга Ужице-Сарајево и Велес-Прилеп.

У Скопљу је између низа објеката од којих су неки још увек препознатљиво обележје града на Вардару су и Градска болница, Хигијенски завод, Завод за социјално осигурање, Народната банка, Трговско-индустријска комора (Метропол), Лекарска комора, Дом савеза инжењера и архитеката, Официрски дом, Фабрика конзерви „Вардар”, бетонски мостови на Вардару...насипи за заштиту од поплава на обалама Вардара, регулација реке Сераве кроз скопска насеља Чаир и Топана...

Пројектовао је зграде Црвеног крста (1930), станбени блок (1936), фабрику текстила (1939), зграду Јавне берзе рада (1939), властиту индивидуалну кућу (1939) у којој је данас амбасада – Албаније.

Увек елегантни господин

     - Више личности у Скопљу је заслужно за развој града, али ако би требало да се бира најпознатији, или најзаслужнији међу најзаслужнијима, свакако би био изабран градоначелник из периода између два светска рата, инжењер архитекта Јосиф Михаиловић. То што његова легенда траје све до данас није случајно и све је базирано на његовим изузетним заслугама за град - записао је својевремено, хроничар главног града Македоније, књижевник Данило Коцевски.

     Тај, како је у записима остало, а на шта подсећа Коцевски - „увек елегантни, прави господин продуховљеног изгледа, у рукавицама, говорио је енглески језик готово савршено, без иједне грешке“...

Почива у Београду                     

     Јосиф Михаиловић је преминуо 11. марта 1941. званично, после компликација и хирушког захвата у скопској клиници због упале слепог црева. На његовој сахрани, како је записано, у поворци је било више од 15.000 грађана. Но, Михаиловић не почива у Скопљу. Његове посмртне остатке, његова супруга Вукосава је 1946. из Скопља пренела у породичну гробницу Смиљанића у Београду