Следеће године обележава се 190 година дипломатских односа између Србије и Велике Британије, што је заиста дуга традиција, много тога смо заједно прошли. „Јесте, 190 година је дуг период. Много тога смо заједно доживели. Било је успона и падова. Када се осврнем на нашу историју, две ствари се посебно истичу. Прва је да смо, током тог дугог временског периода – и то у његовом највећем делу – били блиски партнери и савезници. Наравно, било је и оних мрачних дана деведесетих година прошлог века. Заправо, мој први претходник стигао је у Србију још 1837. године, а касније смо, наравно, били савезници и у оба светска рата. По мени, то представља природно стање односа између Србије и Уједињеног Краљевства и управо у том правцу желим да наставим да их градим – ка том природном партнерству, пријатељству и савезништву”, истиче у разговору за наш лист амбасадор Уједињеног Краљевства у Србији Едвард Фергусон. 

Како оцењујете развој односа између Србије и Велике Британије? Чини се да је сарадња последњих година у знатном успону? 

Слажем се. Оно што је одлично јесте то што се тај напредак одвија кроз веома широк спектар активности. На пример, у економији, наша трговинска размена расте по стопи од око 10 одсто годишње. Вредност те размене сада премашује 1,3 милијарде евра, што је знатан износ. Такође, наше службе за спровођење закона сарађују на очувању безбедности грађана, сузбијајући организовани криминал и илегалне миграције. Такође, развијамо веома занимљиво и важно партнерство у области сајбер-безбедности, у оквиру којег помажемо Србији у развоју њене нове агенције за сајбер-безбедност. Интензивно радимо и на организовању радионица и обука с различитим министарствима и агенцијама унутар српског система. Ми заправо градимо поверење и успостављамо партнерства, што сматрам веома важним. Поред тога, наравно, свакодневно сарађујемо и у бројним другим областима, од образовања до здравства. Искрено се надам да ће ово партнерство наставити да расте и напредује и под новом владом. 

Недавне политичке промене у Београду и победа Студентске листе на парламентарним изборима привукле су велику пажњу у свету. Како све то изгледа из Лондона? 

Лондон је веома заинтересован и свакако обраћа пажњу. Заправо, данас имам састанке с представницима различитих министарстава у Уједињеном Краљевству, на којима ћемо разговарати о томе како можемо помоћи и пружити подршку новој влади у остваривању њених приоритета. Избори су били заиста занимљиви и прилично динамични. Мислим да већина људи није очекивала тако убедљиву победу студентске листе... 

Да ли сте Ви очекивали?

Мислим да су многи очекивали неизвеснију трку, делом и зато што нам је, наравно, студентска листа била прилично непозната. Нисмо имали никакве контакте с њима све до последњих недеља кампање. Дакле, била је реч о својеврсној непознаници. Такође, делом и због тога што су, како је ОДИХР навео у својој прелиминарној процени, изборни услови били неравноправни и ишли у прилог владајућој структури. Сматрам да је значајан успех добити толику подршку јавности као покрет који је јединствен, децентрализован и који је потекао „из базе”, без јасно истакнутих лидера. Верујем да ће политиколози широм света још дуго са занимањем проучавати овај феномен. Честитамо студентској листи на победи. Надамо се брзој и мирној примопредаји власти. Такође, радујемо се сарадњи с новом владом након њеног именовања. 

Када говорите о мирној примопредаји власти, сматрате ли и да је одговор српске владе на протестни покрет био миран? 

Сматрам да је већина протеста била добро организована и пропраћена адекватним полицијским мерама. Обе стране су допринеле томе да протести протекну мирно, што је било веома важно, а ми смо то све време и подстицали. 

Каква су сада Ваша очекивања од нове српске владе у погледу перспективе даљег развоја односа? Који су главни изазови пред новом владом? 

Нова влада ће морати да одреди своје приоритете. Наравно, прво мора бити формирана, а након тога ћемо бити веома отворени за разговор о томе који ће бити њени приоритети, као и на који начин и у којим областима бисмо могли да јој пружимо подршку. Судећи према ономе што смо до сада чули, постоји много тога на чему можемо заједно да радимо. Представници студентских група јасно су ставили до знања да ће њихови првенствени циљеви бити јачање демократских институција и владавине права, борба против корупције, као и промовисање слободе медија и људских права. То су вредности које делимо и на чијем унапређењу радимо већ дуги низ година, како овде у Србији, тако и широм света. Надам се да ће тај рад послужити као чврст темељ на којем нова влада може да гради даље. Протеклих година радили смо на успостављању нове комисије за Јединствени бирачки списак, у сарадњи са Владом, опозицијом и цивилним друштвом. Такође смо радили на успостављању Савета РЕМ-а. Иако те институције, по мом мишљењу, нису биле толико успешне колико смо желели пре избора, оне ипак постоје и представљају основу на којој се може даље градити. Сада разматрамо на који начин можемо да пружимо конструктивну подршку новој влади. То би могло да обухвати различите области, на пример: обуку нових парламентараца. Наша Вестминстерска фондација за демократију има дугу традицију обуке парламентараца из свих политичких странака. Такође, може бити реч о пружању подршке развоју медија и јавног сервиса, при чему бисмо се ослонили на наше искуство стечено у Би-Би-Сију. Може се радити и о реформи образовања или реформи сектора безбедности. Сматрам да постоји много тога на чему бисмо могли заједно да радимо. Ипак, засад чекамо да се нова влада консолидује, а радујемо се разговору са њом након што преузме дужност.

Да ли сте након избора приметили некакве притиске на медије или угрожавање слободе медија? 

Не видим претње по слободу медија. Оно што тренутно видим јесте жеља да се, у суштини, поново успостави стање у којем се у медијима примењују основни стандарди етике и професионализма. Сматрам да је било много лоших пракси које нису биле у складу са стандардима које је сам систем у Србији поставио – на пример, кроз смернице Савета за штампу. Било је много дезинформација којима регулаторна тела или друге институције нису адекватно управљале. Стога сматрам да је важно омогућити тим телима да обављају свој посао. Такође, сматрам да је важно да се те промене спроводе путем институција које су за то и предвиђене. 

Много се говори о најавама промена у спољној политици Србије, која је до сада била заснована на концепту европског пута, уз истовремено очување традиционалних пријатељстава?

Једна од позитивних ствари које смо до сада чули од нове владе јесте жеља да се ради на унапређењу односа Србије са њеним суседима. То је веома добродошло, посебно у тренутку када односи с појединим суседним земљама нису на нивоу којем бисмо се надали. Као бивши амбасадор у Босни и Херцеговини, искрено се надам да ће ова нова влада радити на унапређењу односа са Сарајевом, као и са Бањалуком, јер сматрам да конструктивно партнерство између Србије и Босне и Херцеговине може бити од изузетног значаја за стабилност целог региона. Такође очекујем напредак у односима и с другим суседима. Што се тиче спољне политике у ширем смислу, нова влада је јасно ставила до знања да јој фокус у почетку није на спољној политици, већ на унутрашњој. И то је сасвим у реду. Верујем да ће им бити потребно одређено време да се посвете својим непосредним приоритетима. Сасвим је јасно да се нећемо слагати у вези са сваким питањем у домену спољне политике. У неком тренутку мораћемо да разговарамо о сложенијим темама – попут нормализације односа с Косовом, односа Србије с Европском унијом и Русијом, као и другим питањима. То не мора да се деси одмах, али је важно да обезбедимо ефикасне механизме и структуре које ће нам омогућити да водимо зреле разговоре засноване на међусобном поштовању. Једна од ствари коју бих волео да покренем у раној фази сарадње с новом владом јесте организовање стратешког дијалога између Уједињеног Краљевства и Србије. То је нешто што смо планирали, али смо одложили током предизборне кампање. Стога сматрам да је ово добра прилика да у раној фази мандата нове владе обавимо разговоре на високом нивоу.

Да ли постоје очекивања да Србија уведе санкције Русији?

Србија је кандидат за чланство у Европској унији, а приступање Унији подразумева усклађивање са њеном спољном политиком – што укључује и увођење санкција Русији. У неком тренутку, Србија ће морати да се позабави тим питањем. Постоји много тема о којима ћемо морати да разговарамо с новом владом. Притом, морамо бити реалистични и имати разумевања да се не може све постићи одједном. Нова влада ће свакако имати времена да се консолидује. Као што сам већ напоменуо, јасно је да је њен приоритет у почетку спровођење унутрашњих реформи. Ми снажно подржавамо те реформе и радо ћемо им такође дати приоритет. Међутим, у неком тренутку, ови проблеми неће нестати и мораће да се решавају. 

Последњих година сведоци смо сталног раста трговине између наших земаља? 

Као што сам раније поменуо, сматрам да сада имамо веома динамичне трговинске односе са Србијом, који су у сталном успону. Видимо знатан раст у секторима као што су дигитални сектор, инфраструктура, енергетика, али и фармацеутска индустрија. Желим да надограђујемо те успехе. Имамо могућност да понудимо извозно финансирање – односно финансирање великих пројеката у вредности до пет милијарди фунти. То би могло укључивати велике инфраструктурне пројекте, попут изградње путева или реконструкције железнице, као и енергетске пројекте који би унапредили енергетску транзицију Србије.

Како напредује програм стипендија за студирање у Великој Британији? 

Стипендија „Чивнинг”, путем које финансирамо мастер студије за талентоване људе из Србије, омогућава им да студирају на неким од најбољих универзитета на свету, у Великој Британији. Међутим, они морају да пристану на то да се врате у Србију, јер нам није циљ да „одвучемо” таленте из Србије. Желимо да улажемо у таленте и лидерство унутар саме Србије. Имамо веома широко партнерство у области образовања које обухвата многе различите сфере, од високог образовања до основних школа, где у сарадњи с „Британским саветом“ пружамо обуке за децу – од дигиталног програмирања и упознавања с вештачком интелигенцијом, па све до вештина у области сајбер-безбедности.

Ту је и пројекат „Школе за 21. век”?

Реч је о програму који се спроводи већ неколико година, у сарадњи с Британским саветом. Кроз њега радимо са школама широм Србије и целог региона, помажући деци да савладају вештине основног кодирања и програмирања. Када видим ту децу у школама, препознајем огроман таленат и велики потенцијал. 

Србија је постигла договор с компанијом „Астразенека” о стратешким улагањима у здравствени сектор, као и о програму увођења најсавременијих лекова и иновативних онколошких терапија. Шта је до сада урађено? 

Сматрам да је ово заиста важно и веома сам поносан што је пројекат успешан, јер он има стваран утицај на пацијенте овде у Србији. Од почетка октобра пацијенти оболели од рака у Србији имају приступ врхунским светским лековима компаније „Астразенека” – водеће британске фармацеутске куће – намењеним за лечење различитих врста малигних обољења, укључујући рак дојке, јетре, плућа, жучних путева и других. Искрено се надам да ће ово донети стварну промену у животима људи, будући да сада могу доћи до ових лекова путем листе лекова који се издају о трошку здравственог осигурања – дакле, преко српског здравственог система – без потребе да их сами плаћају. Постигнут је још један споразум који омогућава пацијентима у Србији повољнији приступ лековима за срчану слабост. 

Краљ Чарлс Трећи је у августу одликовао професорку др Милу Стајевић с Института за здравствену заштиту мајке и детета, доделивши јој Медаљу Британске империје? 

Веома ми је драго што је Његово Величанство краљ Чарлс одлучио да ода признање др Мили Стајевић. То је заиста заслужено признање за једну изузетну жену, која представља узор женама и девојкама широм Србије. Др Стајевић је, наиме, током готово 40 година рада, допринела изградњи партнерства између Института за здравствену заштиту мајке и детета у Србији и болнице „Грејт Ормонд Стрит” у Лондону – једне од најбољих дечјих болница на свету. А то партнерство је спасавало животе. Чак и током моје службе овде у последње три године, били смо сведоци доласка британских хирурга – неких од најбољих на свету – у Београд, где су добровољно изводили операције које спасавају животе деце и беба са сложеним срчаним манама. Ове године уводимо и награду за три изузетне личности у оквиру сестринске професије у Србији – „Награду др Елси Инглис”, која носи име по вођи шкотских медицинских сестара које су дошле овде током Првог светског рата. Кад смо већ код тога, поменућу и своју кравату, јер је прилично занимљива. Ово је, заправо, шкотски дезен тартан, али се зове „Дух Србије”. Креиран је у част сећања на шкотске болничарке које су такође дошле овде током Првог светског рата.

Познајете лично краља Чарлса Трећег?

Пре доласка у Србију, супруга и ја смо били позвани у Бакингемску палату на сусрет с краљем Чарлсом. Водили смо сјајан разговор, присећајући се његове посете Србији 2016. године, када је обишао Београд и Нови Сад, као и манастир Ковиљ. Веома га занима Србија. Он гаји искрену наклоност према православној вери, што је, наравно, повезано са грчким пореклом његовог оца. 

Бојан Билбија - Политика