Београд треба да настави да води промишљену и мудру спољну политику водећи рачуна о српским националним интересима и очувању Косова и Метохије у границама Србије. У том контексту, позив специјалног изасланика ЕУ за дијалог Мирослава Лајчака „да је ЕУ озбиљна по питању чланства западног Балкана и да би зато Србија и тзв. Косово требало да искористе ту шансу, јер она неће трајати довека”, куцање је на отворена врата, али је Србија више пута јасно истакла своје црвене линије. Разлога за журбу нема, јер је Приштина та која годинама, уз зелено светло Берлина и других западних центара, успешно опструира дијалог и одбија да формира Заједницу српских општина. Лајчак је на панел-дискусији на Дубровачком форуму о процесу преговора Београда и Приштине истакао да је „на странама да одреде шта значи нормализација”, али и да је ЕУ јасно рекла да су споразуми постигнути у Бриселу и Охриду у целини правно обавезујући, игноришући тако јасан став Србије да се противи чланству тзв. Косова у међународним организацијама.

„Ово је речено странама и они су се договориле на састанку у Охриду. ЕУ је неколико пута рекла да је споразум правно обавезујући. Делови овог споразума постали су део поглавља 35, које је формални део односа Србије и ЕУ. Губимо много времена на нешто што није много важно”, рекао је Лајчак. Навео је и да ЕУ предузима конкретне кораке, „један од њих је План раста, други је званични наратив за постепено чланство, план реформи за сваког партнера на западном Балкану”. „ЕУ се спрема да прими нове чланице са западног Балкана, што није био случај пре пет година. Али овај прозор могућности неће бити отворен заувек”, закључио је Лајчак.

Након његове поруке да „нема времена за губљене” и дан уочи јучерашњег наставка дијалога главних преговарача у Бриселу огласио се и портпарол ЕУ Петер Стано, рекавши да приоритет и агенду одређује „највећа хитност почетка примене Споразума о путу ка нормализацији односа” двеју страна. На питање новинара – да ли је то што пет земаља чланица ЕУ не признаје независност тзв. Косова у складу са циљем Споразума о нормализацији односа, Стано је нагласио да је циљ дијалога Београда и Приштине нормализација односа и да је ЕУ дат задатак да, као посредник, ради на томе да помогне двема странама да остваре нормализацију. „Ту нема никаквог признања, али би, наравно, логична последица нормализације било признавање. Али то је нешто далеко касније у процесу”, рекао је Стано.

Неспремност за било какав компромис тзв. косовски премијер показао је приликом недавног заказаног разговора у Бриселу, када је одбио да се састане с председником Србије Александром Вучићем и чак је отишао корак даље, подневши три нова захтева. Курти је рекао да само потпис гарантује спровођење споразума, тражећи прихватање споразума из Охрида у целини и спровођење у целини. Тврди и да је поверење у дијалог изгубљено након што је бивша премијерка Србије Ана Брнабић послала писмо ЕУ у коме је Београд оспорио неке одреднице споразума. Курти је додао да је услов за наставак дијалога и да Београд преда Милана Радоичића Приштини.

Каријерни дипломата Зоран Миливојевић каже да нема шта то Србија да пожури, јер се ми конструктивно понашамо, све обавезе смо уредно испунили и поштујемо постигнуте договоре. За наш лист каже да Београд поштује чињеницу да дијалог нема алтернативу и да је потребно пронаћи политичко решење. „Зашто до тога досад није дошло, није кривица наше стране. Сви напреци који су постигнути у дијалогу остварени су заслугом српске стране. Приштинска страна није ништа испоштовала, укључујући и обавезе одраније. Дакле, тема је ЗСО и став Приштине блокира дијалог. Није нама потребно упућивати поруке у вези с тим. ЕУ је посредник и на њој је да дијалог тече и да се обавезе испуњавају. Српска страна што се тога тиче потпуно је на линијама онога што дијалог захтева и српска страна је заслужила да се њени напори и конструктивни приступ вреднују. Прозивање српске стране нема никаквог основа, а то што Лајчак каже је интерес њега самог да би свој мандат, сада када одлази, могао позитивно да окарактерише”, каже Миливојевић.

Наводи да је то потврда стратегије о третману обе стране подједнако и стратешког циља да се иде у сусрет приштинској страни која инсистира на признању. „То је потврда да у суштини у Бриселу влада већински став да Србија треба да призна реалност. И то за шта се Лајчак залаже је потврда таквог става”, каже Миливојевић. Коментаришући захтев Бореља да Приштини буду укинуте санкције, каже да праве санкције привременим приштинским институцијама нису ни биле уведене и да нису имале никаквог ефекта. То је политички чин и политичка порука да приштинска страна има подршку водећих западних земаља и на овај начин у ствари даје ветар у леђа Косову како би формално-правно могло да партиципира у Плану развоја и да користи средства из фондова како не би било ограничења, а реалност је другачија – они ништа нису урадили и нису се стекли услови да Приштина на било који начин партиципира за новац који ће бити на располагању западном Балкану.

А Огњен Карановић из Центра за друштвену стабилност за „Политику” наводи да је свима јасно да Лајчак и његови ментори у Немачкој, чији је он, како каже Карановић, незванични портпарол одувек и био, желе да Србија поклекне и да призна лажну државу Косово. „Лајчак нема ту врсту суштинске одговорности за тако тешко стање на Косову и Метохији, јер он има само посредничку улогу. Ми знамо веома добро шта они мисле и шта желе. Они желе да Београд призна тзв. независно КиМ и били би задовољни да Србија каже да се не противи уласку привремених приштинских институција у УН. То су оне црвене линије у вези с фамозним Охридским споразумом о процесу имплементације договора ЕУ и то би њих задовољило у том политичком смислу. Они сматрају да је то врхунац тог свеобухватног споразума. То је нешто што Србија неће прихватити и то је Београд њима више пута ставио до знања”, каже Карановић.

На позив да и Београд пожури да испуни своје обавезе због наводно отворених врата ЕУ, Карановић каже да су „те речи Мирослава Лајчака да врата ЕУ за нас неће бити вечно отворена само реторичко питање”. „Уосталом, када су то врата ЕУ за западни Балкан и била отворена? Нису била никада отворена. Искрено не. Зашто сада то питање потенцирају – зато што желе да се Србија одрекне дела своје територије да би онда евентуално разговарали о европским интеграцијама”, закључује Огњен Карановић.

Хитност због истека мандата политичкој структури у Бриселу

Огњен Карановић каже да хитност потиче од чињенице да Мирославу Лајчаку истиче мандат, као и садашњој политичкој структури у ЕУ. Очекује да ће се на одговорним положајима налазити друге личности које ће имати нову енергију. „Мирослав Лајчак неће наставити да обавља дужности које је имао у протеклом периоду у вези са својом ’посредничком’ улогом у дијалогу између државе Србије и привремених приштинских институција. То је један од разлога зашто се жури Лајчаку, али морамо да разумемо да је он само гласник ЕУ или одређених структура”, истиче Карановић.

ПОЛИТИКА
Дејан Спаловић