Али Ахмети (61), челник владајуће албанске странке у Северној Македонији (РСМ), Демократске уније за интеграцију (ДУИ), који је ратне 2001. био вођа паравојне такозване Ослободилачке народне армије (ОНА), јужног крила терористичке Ослободилачке војске Косова (ОВК), изјавио је да му је „у прошлости била понуђена подела Македоније по етничким линијама“, али да је такво цепање земље одлучно и „експресно одбио“.

У периоду нових политичких престројавања пред ванредне парламентарне изборе у РСМ, 12. априла, Ахмети је у разговору за албански „ABC News“ оценио да би – свака подела ове земље била подједнако штетна и за Албанце и за Македонце.

Не откривајући период и имена, рекао је да је имао „понуду од лидера великих политичких партија за поделу Македоније“.

Али Ахмети

- Но, ја сам одмах одбио ту понуду. Јер, свака подела ове земље била би штетна. Врло штетна за Албанце,али и за Македонце. Не могу да се поделе ствари као ножем. Било би мањина, и тамо и овамо. Отвориле би се нове ране. Нисмо прихватили поделу Македоније. Рекао сам и македонским политичарима да је ова држава моја, колико је и њихова. Желим да имамо наше симболе и језик. Ми смо постигли те циљеве. Имамо Универзитет, језик у Собрању у институциијама, као и наше симболе – подсетио је Ахмети.

На челу ДУИ он је од оснивања странке 2002. Могућност некакве варијанте „размене територија“ између Македонаца и Албанаца заговарао је бивши премијер Владе у Скопљу, и тадашњи лидер десничарске конзервативне ВМРО-ДПМНЕ Љупчо Георгијевски. По окончању ратних сукоба 2001. под снажним дипломатским притисцима Запада, закључивањем Оквирног спорзума о миру,   Албанци су су тековине оружане побуне, остварили уставним изменама које им гарантују већа права у земљи. Тиме је у доброј мери нарушен унитарни карактер државе.

Самосталност

На одлучујућем референдуму за независност Македоније, 8. септембра 1991. више од 75 одсто изашлих бирача (1.079.308 грађана) готово 97 процената гласало је „за“ на питање „Да ли сте за суверену и самосталну Македонију с правом да ступи у будући савез суверених држава Југославије“. Но, тај референдум је бојкотовала огромна већина Албанаца у Македонији.

Илирида

У јануару 1992. тадашњи лидер албанске Партије за демократски просперитет (ПДП), Невзат Халили, организовао је етнички референдум за аутономију области у Македонији где претежно живе Албанци. Изјашњавање је било за издвајање у аутономију западног и северозападног дела земље, за стварање такозване „Републике Илирида“. Референдум међутим није признат и проглашен је - нелегалним, упркос тврдњама организатора да је на гласање изашло 74 одсто бирача и гласало - „за“.

У повременим појављивањима у јавности Халили указује да су резултати гласања за „Илириду“ важећи и да могу да се  ефектуирју било када“.

М.С.