Постоје везе које не могу да раздвоје ни границе, ни време, ни историјске околности. Оне трају попут светлости која се преноси с једног нараштаја на други, чувајући успомене, језик, културу и осећај припадности. Таква је веза српског народа у Србији и Северној Македонији – исписана историјом, потврђена пријатељством и оплемењена солидарношћу.

Некада су српски конзули Бранислав Нушић и Милан Ракић својим пером бележили живот, обичаје, страдања и надања српског народа на простору Старе Србије и Македоније. Њихови записи остали су сведочанство једног времена, али и подсетник да се народ не чува само памћењем прошлости, већ и бригом за људе који данас живе и стварају.

Више од 15 година управо такву мисију остварује хуманитарна организација „Срби за Србе” из Београда и српски културно-информативни центар „Спона” из Скопља. Њихова сарадња израсла је у трајну акцију помоћи социјално угроженим српским породицама у Северној Македонији. Није реч само о материјалној подршци, већ о враћању достојанства, сигурности и вере у сутрашњи дан.

У почетку су помоћ чинили бела техника, уређаји и основна опрема за домаћинства, а временом је прерасла у изградњу и куповину кућа, обнову школа и стварање услова за живот достојан човека. Од почетка акције изграђено је 12 кућа, две су купљене, а обновљено је пет школа. Уложено је укупно 1.372.902 евра, док је само током ове године издвојено 153.449 евра, наводи Предраг Маринковић из организације „Срби за Србе”.

У Кучевишту су подржане породице Перовић, са четворо деце, и Нешковић, са троје малишана. Посебно место заузима породица Мајетић, којој је 2021. године изграђена нова кућа у селу Секирци, у општини Долнени, недалеко од Прилепа. Помоћ је стизала и до села Облавце, Татариновац и Пелинце, на подручју Старог Нагоричана.

Милутин Станчић, програмски директор „Споне” и један од покретача ових акција, истиче да је више од 150 деце добило кров над главом и боље услове за живот. Његова улога није само у повезивању организација, већ и у проналажењу породица којима је помоћ најпотребнија. Тако се солидарност претвара у конкретан пут од људске потребе до пружене руке.

Представници организације „Срби за Србе” посебно истичу тренутак када породица добије кључеве новог дома и први пут закорачи у простор у којем може да планира будућност. То је, како кажу, „диван и посебан осећај”. Јер кућа није само кров, зидови и прозори. Она је сигурност детињства, место окупљања породице и простор у којем се рађају снови.

Од Нушићевих и Ракићевих записа до данашњих хуманитарних подухвата протеже се нит која повезује различита времена, ал ичува исту поруку: брига за народ почиње бригом за човека.

Жељко Шајн - Полтика