На мети опште репресије и терора над српским народом који спроводи режим Албина Куртија ових дана нашло се и 150 српских породица, легалних власника станова „Трепче” из Косовске Митровице и Звечана. Те некретнине они су откупили деведесетих година прошлог века и почетком 2000. док су Албанци након колективног напуштања овог комбината и свих српских институција изгубили право да их потражују. Упркос свему, косовска агенција за управљање и верификацију имовине доставила је српским власницима решења о исељењу, занемарујући чињеницу да су станови откупљени и да 150 породица у њима живи 25 и више година.

Појединим власницима тако прети опасност да се, по замисли Приштине, нађу на улици већ од 26. јуна, многима неки дан касније, па и на Видовдан. Ако сами не напусте своје домове, крајњи рок да предају станове је половином јула, јер ће се суочити с принудним исељењем. Не само да овакав потез нема никакву правну основу због тога што Албанци, корисници станарских права за време док су радили у „Трепчи”, и нису тада откупили станове, већ је спорна и сама „институција” која је донела овакву одлуку. Оштро осуђујући овај корак Приштине, директор Канцеларије за Косово и Метохију Петар Петковић истакао је да је „косовска агенција основана супротно Бриселском споразуму и да сада спроводи једностране одлуке, односно истеривање Срба, заједно са албанским градоначелником”. Петковић је истакао да иза свега стоји политика, као и да Курти не мирује и да спроводи етничко чишћење. „Дипломатским каналима чинимо све да се та одлука заустави”, поручио је директор Канцеларије за КиМ.

Да Приштина једнострано спроводи одлуку о становима, за „Политику” каже и адвокат Предраг Миљковић, заступник угрожених српских породица. „Срби су откупили станове у којима су претходно живели Албанци, а који су напустили посао, односно предузећа, и самим тим губили су станарско право. Тачније, раскидани су уговори о коришћењу тих станова, што је косовска агенција за управљање и верификацију имовине препознала као ’дискриминаторски чин’ тадашњих југословенских власти. Тако да ова агенција сматра да сви уговори Срба о откупу станова нису од 1993. године до 1999. валидни, иако постоје уговори о цени и откупу”, каже Миљковић, уз наводе да је косовска агенција признала одлуке агенције „Хабитат”, која је својевремено била у надлежности Унмика. На основу те одлуке тврди се да су станови наводно у власништву Албанаца и да су их они откупљивали по цени од 300 до 500 евра.

Да 150 српских породица из Косовске Митровице страхује да ће се „принудним исељењем” већ крајем јуна наћи на улици, за „Политику” каже и Ацо Милентијевић из Звечана, који је 1998. године, регуларно, као радник „Трепче” добио стан, откупио га и у његово реновирање потрошио око 30.000 евра. „Добио сам стан као породични човек и отац четворо деце. Од 1998. године живимо у њему, откупили смо га, али и уложили огроман новац како би стан био за нормалан живот. Сада, после 27 година, моја породица остаје на улици. Кажу насилно ће да нас иселе! С којим правом, питам се и ја и сви радници који су откупили стан, али се и питам шта је с мојом узурпираном земљом и порушеним кућама у Руднику, у општини Србица”, огорчено каже Милентијевић, чију су породицу 1999. из Рудника протерали Албанци, порушили му стару и нову, тек подигнуту кућу, а 25 година узурпирају његових пет хектара земље и шуму.

„О каквом праву говори Курти! Исељава ме из стана који сам регуларно добио и отплатио, а моје две куће и имање које годинама користи Албанац нико не помиње. Годинама водим прави мали рат с дојучерашњим комшијама, а никакво право не могу да остварим ни пред косовским судом. Куће и земља су ми уписани и у косовски катастар, али се то питање занемарује. Ево, сада ме поново истерују из дома, у којем сам се са супругом кућио и у којем смо одгајали четворо деце”, сведочи Милентијевић, који живи у Улици Обилићевој, у Звечану, у насељу званом Колонија. Искрено се нада да ће „држава Србија успети да стане на пут овој отимачини и да ће успети да сачува 150 српских породица које су на своме”. Додаје и да „никада није ни помислио да оде с Косова, али и да нема намеру да продаје земљу у родном Руднику”.

Страх од принудног исељења мучи и Младена Вукићевића из Косовске Митровице, чији је отац Живан 2000. године добио стан од „Трепче” и откупио га. „Као радник ’Трепче’ мој отац је дуго био на листи за стан, да би га коначно добио 2000. године и одмах откупио. Међутим, после више од десет година појављује се не наводни власник стана, већ његов шурак, који подноси кривичну пријаву против мог оца због, како је наведено у тужби, узурпације имовине. Нити је мој отац узурпатор, нити моја породица, јер смо стан откупили и легални смо станари”, каже за „Политику” Вукићевић, уверен да се неће догодити да им се отуђи стан за који имају важећу документацију, као и да ће држава Србија успети да докаже да су стварни власници Срби који у њима живе.

Вукићевић се пита шта је са имовином његове мајке у селу Танкосић, у општини Урошевац, „где је Албанац узурпирао више од пет хектара земље на којима су двојица Албанаца саградила вишеспратнице, као и шта је са имањем његовог оца у селу Пирче, од три хектара у општини Вучитрн”. „Зашто косовска привремена власт не враћа узурпирану имовину мојих родитеља, чији су преци вековима на њој. Албанци су нам отели земљу, граде нелегално и користе наша имања и шуму, а нас истерују из станова које смо легално добили и откупили”, каже Вукићевић, који позива и косовску привремену власт, али и међународну заједницу да „стане на пут отимачини и пљачкању”.

Да ће „принудно” уз асистенцију специјалних јединица косовске полиције Росу бити истерана из стана, страхује и Јованка Касаловић, са станом у центру Косовске Митровице, који је добио њен муж, као директор „Трепче”. „Иселили су ме с родитељима, сестром и братом 1999. године из Букоша, а сада хоће и из стана који је мој муж добио. Наређено нам је да се иселимо 28. јуна, јер ће у супротном да нас истерају уз асистенцију Росу. Куда да идемо син, супруг и ја. Зар после 30 година да се нађемо на улици. Од стреса се мој супруг разболео и, ево, више од три недеље је у болници под строгим надзором лекара”, говори за наш лист Јованка Касаловић, наглашавајући да им се „живот у секунди променио” и да „још једно протеривање није сигурна да може да издржи”.

ПОЛИТИКА