Владимир Пиштало обележио је еволуцију и достигнућа савремене српске прозе на крају 20. и почетком 21. века, наводи се у образложењу доделе награде.

Оно што сваког приврженог читаоца узбуђује Пишталовом прозом јесте веома ретка комбинација изграђеног стила и експерименталног нагона: он, као шетач кроз простор и време, веома пажљиво уочава детаље живота, а с друге стране покушава форму писање. Отуда награда „Прозарт” заслужено и с правом припада једном од великих балканских мајстора и покретача стварања врхунске прозе на овим просторима”, стоји у образложењу доделе „Прозартове” награде.
Председник жирија за доделу награде је проф. др Ермис Лафазановски, а чланови су проф. др Александар Прокопиев и Дејан Трајкоски.

Владимир Пиштало рођен је у Сарајеву 1960. године. Одрастао је у Мостару, Краљеву и Београду, где је завршио основну школу и гимназију. Студирао је право у Београду и Сарајеву. Завршио је докторске студије светске историје и америчке историје на Универзитету Њу Хемпшир у САД. Био је окружен књигама и пре рођења. Његова мајка је радила у библиотеци и отишла је право са свог радног места у болницу да се породи. Његов отац је био библиотекар у Народној библиотеци Босне. Тренутно је Владимир Пиштало директор Народне библиотеке Србије.

Као писац, Пиштало се интересује за психологију појединих људи и градова. Он прича историју језика поезије. Да његова проза не садржи два зачина – поезију и хумор – не би био заинтересован да је напише. Пиштало верује да нам добро уочени и оштро изражени детаљи пружају капију у онај свет. Прву причу у часопису објавио је када је имао 18, а прву књигу са 21. Као студент основао је књижевну групу „Београдска продукција снова”. Објавио је 14 књига белетристике, од поетске прозе до романа – „Сликовница“, „Ноћи“, „Манифести“, „Крај века“, „Корто Малтезе“, „Витраж за сећање“, „Александрида“, „Приче из целог света“, „Миленијум у Београду“, „Тесла, маскирани портрет“, „Венеција“, „Сунце данашњег дана: Писмо Андрићу“, „Смисао шаљивџије“ и „Песма о. Три света“. Његове приповетке уврштене су у све значајније српске прозне антологије. Његова књига „Тесла, портрет са маскама” преведена је на 20 језика. Његов роман „Миленијум у Београду” преведен је на десет језика. Угледни сарајевски критичар је једном приликом изјавио: „Пиштало све зна. Он је песник који размишља, способан да исприча добру причу." Жан Кристоф Бусон из Фигара је Пиштала назвао „уметником ретког књижевног дара“, док је Рене де Секати из Монда тврдио да нам је Пиштало дао: „јединствен српски глас, звучни и урбан и нов...“ Чекати је додао и да је „ срећни смо што смо нашли тако промишљеног, дубоко образованог приповедача са ироничном нотом, који на јединствен, често халуцинантни начин описује последњу деценију 20. века у граду са којим се поистовећује: Београде, то сам ја!“

Пиштало је добио награду "Милош Ђурић" за превод песама Чарлса Симића. Његов роман „Тесла, портрет са маскама” награђен је НИН-овом књижевном наградом за најбољи роман, што је најпрестижнија књижевна награда у Србији. Добитник је и награде Народне библиотеке Србије за најчитанију књигу у библиотекама Србије у 2009. години. Добио је и награде Меша Селимовић и Бора Станковић. Делови његовог романа о Тесли укључени су у школски програм за средње школе у ​​Србији. Његов роман „Миленијум у Београду” био је финалиста Прик Фемина за најбољи преведени роман у Француској међу 700 романа 2008. године. Пиштало и даље сматра да је „стварност заправо руда из које, када се опере, добијамо снове”.

Осим Владимира Пиштала, гости 12. фестивала биће познати хрватски новинар и писац Борис Дежуловић, Рене Карабаш из Бугарске, Мајк Дауни из Велике Британије, Ненад Шапоња из Србије, Мајда Корен из Словеније и домаћи представници Виолета Танчева-Златева и Звездан Георгиевски.