Град је одвајкада познат по великом броју православних светиња, уским каменим улицама зато је деценијама био омиљено одредиште како домаћих, тако и гостију из иностранства. Зато се с правом каже: ко дође у посету Косову и Метохији, а том приликом не сврати у овај древни град, као да није ни био у овај јужној српској покрајини. Прелепе цркве из 13. и 14. века, као што су Богородица Љевишка, цркве Св Ђорђа, Св. Пантелејмона, Св. Николе, Св. Недеље, Св. Спаса, манастир Св. архангели, само су део српских светиња у овом царском граду. Према званичним подацима, током 1999. и 2004. године, албански екстремисти оскрнавили су, порушили или спалили готово све православне светиње у овом граду.
Након што је манастир Светих архангела, који се налази на само два километра од Призрена, 17. марта 2004. године спаљен и порушен до темеља, формирано је Друштво пријатеља манастира Св. архангела, које се свестрано укључило у обнову. Захваљујући њему, као и бројним донаторима из иностранства, Министарству културе Републике Србије, Епархији рашко-призренској и бројним појединцима, овај прелепи манастир поново је постао место окупљања расељених Срба из овог царског града, али и из читаве Србије. У њему се веома често организују бројна културна догађања. Поред обнове манастира, захваљујући Друштву пријатеља, које већ двадесет година ради на обнављању оскрнављених српских светиња у овом граду, првобитни изглед добиле су и остале цркве. Поред осталих, и Црква Св. Николе, коју су 1999. године минирали албански екстремисти.
Обновом порушених и спаљених цркава и манастира, Призрен је поново постао примамљиво место за бројне посетиоце, како из земље, тако и из иностранства. Најчешће га посећују они који су из њега 1999. године морали да оду. А овај древни царски град јуна 1999. године напустило је више од 12.000 Срба, који су спас од албанских екстремиста морали да потраже у централној Србији.
После погрома 17. и 18. марта 2004. године, у Призрену је остало да сачува свој праг једва петнаестак српских душа, знатно мање него што у њему има српских светиња. Но, без обзира на то, протераним Србима из овог древног града Призрен је и даље у срцу.
Мирослав Тодоровић, (Политика)
Београд/ Призрен