Бојан Бабић први човек Центра уметности у Призрену рекао је на отварању да је ова поставка један од покушаја да вратимо Призрену достојанство, и културни живот у овом делу града, "да оживимо наше наслеђе, много је људи учествовало у овом подухвату. Велика жеља нас је вукла, да покажемо да из нашег неброге вратимо у жижу Петра Костића, морам да напоменем и Јована Стојковића из Дома културе Грачаница - дизајнера који је дао печат овом труду".

Ректор Призренске богословије отац Исидор, је поделио радост са присутнима, у новом простору.

-Имати поставку, и бити посвећена најзначајнијем рекотру наше Богословије једном од најзначајнијих људи овога града није мала ствар. мени је у око упало управо материјали који прате поставку, народне умотворине "кућење куће" међу пословицама, и у кући у Поткаљаји, и поново у центру збивања. Памтимо га као господина, и то за нас је важно како се носити држати, и имати достојанство у Призрену. Увек ми је пажњу привлачила породична гробница Петра Костића на призренском правословном српском гробљу, господствено, лепо уређено. осмишљено са укусом, саваки детаљ уређен, као да нас позива на ту аристократију, сви смо на њу призвани, рекао је отац Исидор.

Делове из каталога и приређивачког дела предговора Александре Новаков, читала је Лела Марковић.

Петар Костић спада у ред историјских личности које представљају симбол времена и простора у којем су живеле и радиле. Током свог деловања у Старој Србији за време османске власти био је професор и ректор Призренске богословије, директор Српске гимназије у Солуну, секретар Велешко-дебарске и Рашко-призренске митрополије, референт основних школа, председник многих друштава и удружења. Био је посланик и председник Скупштине османских Срба. После ослобођења и балканских ратова обављао је дужности начелника и сенатора. Личност од изузетног значаја за Српску владу и њен повереник. Био је писац, публициста и хроничар.  Образован, интелигентан, човек широких видика и чврстих уверења.  Истински родољуб. Најзначајнији Призренац свога времена.

Петар Костић, национални делатник, писац, сенатор 

Петар је пореклом из Брода у Гори, из породице Лековци. Двадесетих година 19. века његови преци су из Горе пребегли у Призрен да би опстали у православној вери. Деда Лазар био је чувени ћехаја, а отац Коста бавио се продајом половне сукнене одеће. Мајка Анастасија била је домаћица, али се школовала у Призрену, у првој женској школи. 

Рођен је у Призрену 24. јуна 1852. године. У родном месту 1864. године завршио је основну школу и два разреда продужене школе 1868. године, а затим и обућарски занат. Захваљујући материјалној помоћи Симе Андрејевића Игуманова наставио је школовање у београдској Богословији од 1869. до 1873. године. 

После завршеног школовања Костић је постављен за наставника Богословије у Призрену 1873. Након смрти управитеља Богословије Илије Ставрића, 1879. године, Сима Игуманов предложио је Српској влади да послове управитеља привремено обавља Петар Костић, што је и усвојено. Прихватањем ове дужности преузео је улогу извештача из Старе Србије. Српску владу је детаљно информисао како о раду Богословије тако и о политичким приликама. Због једног компромитујућег писма био је ухапшен, априла 1880. године. У затвору у Битољу провео је пет месеци и након тога није смео да се врати у Призрен па је отпутовао у Београд. Тај, у неку руку принудни, боравак у српској престоници Костић је искористио да допуни своје знање, те је у Учитељској школи слушао часове српског језика, историје и педагогије. 

Костић се вратио у Призрен крајем септембра 1881. године и наставио је рад у Богословији. За ректора је постављен 8. јануара 1883. године. На том месту провео је више од шест година, све до 1889. године.