„Догодио се тренутак за који се припремамо годину дана. Десио се у временима када је већина наступа и фестивала одложена, а често изгледа као да је живот одложен. Два дана Медимуса протекла су без икаквих проблема”, каже Бојан Бабић председник Друштва пријатеља Манастира Светих архангела код Призрена.

Медимус, пети међународни фестивал средњовековне музике, одржан је протеклог викенда управо у Светим архангелима, јер је пандемија вируса корона изместила овогодишње наступе из атријума Цркве Светог спаса која се налази испод саме призренске тврђаве. Из тог јединственог простора, поред цркве коју је подигао властелин цара Душана Младен Владојевић, извођачи средњовековне музике, публика и организатори преселили су се у Свете Архангеле задужбину и место где је сахрањен управо цар Душан.

„Преместили смо се овде и ту је међународни ансамбл Медимус извео музику 13. и 14. века, она је савременик камења и здања у ком смо провели фестивалске дане”, рекао је уметнички директор фестивала професор Дарко Карајић. Он је нагласио значај манифестације која је једина и јединствена по месту одржавања.

У порти манастира Светих архангела, подигнутог 1352. године, првог дана фестивала наступила су браћа Теофиловић.

„Сигурно је то духовна централа нашег народа, наше историје и одређени тренутак Ратка и мене да се појавимо овде, можемо рећи да је судбоносан. Мислим да ћемо после овога још више и чешће долазити на ове просторе и ширити ову причу, не само нашим људима, надам се да ће долазити и Албанци и да ће они разумети нашу поруку љубави према њима”, изјавио је Радиша Теофиловић за РТВ КиМ.

Посебан је сусрет са прогнаним градом оних који су расељени и ком је овај фестивал и место сусрета са својим прошлим животом. Дочекују их они који су остали и који никада нису остављали овај простор.

„Ја сам овде већ двадесет година интензивно присутан. Лепо је ово видети, оволики свет, људе и овакву манифестацију. Ово што смо могли да чујемо од браће Теофиловић, величанствено је, остао сам без даха”, казао је Вања Пужић са Штрпца. Он је човек дубоког искуства, зна сваки камен у Душановим Архангелима, познаје њихов унутрашњи живот. На месту где је, ове године, два дана била бина за ансамбле Пужић је после Погрома 17. марта 2004. монтирао шатор да се калуђери врате и живе, да се под шатором којим су покривени остаци Цркве Светог Николе служи литургија. У манастиру није остао ни камен на камену, а данас је саграђен велики конак за смештај гостију, Епархија рашко-призренска је почела обнову Цркве Светог Николе и чекају се дозволе од косовских власти које су зауставиле градњу.

Важан сегмент призренске српске заједнице је обновљена Богословија „Свети Кирило и Методије”. Њене ученике често зову „деца која певају”, имају и самосталне концерте, а недавно су у Новом Саду у Српском народном позоришту представили музички диск „Песме из старе Србије”. Хор и оркестар наступили су на Медимусу са духовним и световним композицијама. Они су овде, код игумана Михаила у кањону Бистрице, као код куће – често на ливади у комплексу манастира заиграју фудбал. Одлука селектора да наступе са ансамблом Медимус и познатим извођачима додала је недостајући сегмент локалног, призренског музичког стварања и наслеђа. Живот је спојио историју, град Призрен, светиње и савремену извођачку креативност.

Посетиоци фестивала могли су да погледају изложбу слика насталих на Ликовној колонији „Јесен у Призрену”, која у овом комплексу сваке године, у организацији Дома културе „Грачаница”, окупља десет академских сликара из земље и региона. Одабране текстове говорила је глумица Марија Бергам која је две вечери водила програм.

Фестивал организују Друштво пријатеља манастира Светих архангела, Дом културе „Грачаница”, Фондација Свети архангели, Призренци и многи који су посвећени Призрену, а покровитељ је Министарство културе и информисања Републике Србије.

Живојин Ракочевић (Политика)