Проучавање потенцијалног присуства и утицаја словенских племена на просторима данашње Велике Британије - Албион, Мале Британије – Бретање, Белгије и Холандије представља једну од најзагонетнијих и најмање истражених страница европске палеоисторије. Управо овој контраверзној и фасцинантној теми посвећена је ова књига. Ова студија домаћој и светској читалачкој публици открива читав низ до сада занемарених историјских записа, алтернативних тумачења и интригантних података који сугеришу да су словенске заједнице оставиле свој траг чак и на далеким, атлантским ободима европског континента.
Ослањајући се на детаљну анализу древних хроника, средњовековних летописа, као и на фрагменте сачуваних писаних извора, Волињец пажљиво реконструише могуће путеве и отиске Словена на ове крајне западне територије Европе. Писац ставља посебан акценат на она историјска сведочанства која из корена мењају традиционалне представе о велика сеоба народа, речено је између осталог на прмоцији.
Књига написана је са јасном намером да ширу јавност, али и стручне кругове, упозна са архивском грађом која је дуго остајала у сенци мејнстрим историографије. Наместо да се држи уобичајених, крутих шаблона и општеприхваћених приказа словенске прошлости, која се углавном везује за источну и југоисточну Европу, Волињец се храбро упушта у анализу регија које се у званичној науци ретко када доводе у контекст са Словенима. На тај начин, он скреће пажњу на изворе и документе који дефинитивно заслужују много педантније и објективније проучавање. Кроз тумачење историјских извора, митолошких предања, језичких сродности и археолошке грађе, аутор разматра везе између народа и култура чија се прошлост преплиће на страницама ове књиге, истакао је прмототор.
Затим књига у друго поглавље отвара тему борби са Римом, односно говори о римском продору ка Западној Европи – Drang nach Westen. Ово је веома важан део, јер не можемо разумети античку европску историју ако не разумемо борбу између слободних племена и римске империјалне машине. Рим није био само град, нити само држава. Рим је био систем. Систем освајања, асимилације, правног преобликовања, културног потчињавања и промена историје. Историја и савремени догађаји су нераскидиво повезани са садашњошћу. Не можемо тумачити савремену политику без познавања прошлости.
Аутор је подсетио кроз пример, ,,Гаудска хроника” (холандски: Gouds kroniekje, позната и као Historien van Hollant) је важна средњовековна холандска хроника. Настала је анонимно око 1440. године, а најстарији сачувани рукопис потиче из 1463. године. Своје прво штампано издање доживела је 1478. године у граду Гауди, захваљујући штампару Герарту Леуу (Gheraert Leeu) Говорићу сада о походима Јулија Цезара (лат. Gaius Iulius Caesar; 100. п.н.е. —44. п.н.е.). Јулије Цезар 58. п.н.е. иде низ Рајну: „И дође код ових дивљих Словена. Борио се тешком муком, пошто је ту изгубио много војника.“
Фото. Драгана Басекић
